Вести стејкхолдера

10. 12. 2013. АПОС-ов предлог Министарству финансија и Министарству трговине

АПОС је недавно упутио допис (који следи) надлежним институцијама тј. Министарству финансија и Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.

Слободно формирање цена на тржишту не условљава државу да својим грађанима остане дужна одговора на питање: Како је могуће да још увек плаћамо апоенима који већ 5 година нису у оптицају у Србији?

Уопште није важно ко је на добитку, а ко губи, да ли трговац или потрошач, јер у крајњем случају сви су потрошачи свакога дана. Ако нема кованица у парама у оптицају, зашто се цене обележавају непостојећим, и то не само на рафовима маркета него и на рачунима за комуналије, наплаћује нам се роба, односно услуге у овим, непостојећим апоенима. С обзиром на то да су све мере штедње окренуте ка пражњењу џепова грађана, АПОС даје скроман допринос спровођењу дисциплине руковођења државом и искреној бризи о
социоекономском стању грађана:

Држава прво треба да омогући тачне информације грађанима. Можда би јасна статистика која би се радила на годишњем нивоу показала јасну слику о оштећености свих грађана, и трговаца и потрошача. Статистички подаци, осим што треба да буду урађени по правилима, морају бити приказани грађанима. Потрошачима у Србији и после укидања “пара” у кованицама трговци, али и државна предузећа, и даље истичу цене у непостојећим апоенима. Подразумева се да се кусур задржава, а поставља се питање где тај вишак одлази?

АПОС апелује и уједно предлаже надлежним органима да се вишкови од заокруживања цена
уплаћују у одређени фонд, нпр. у хуманитарне сврхе. На тај начин би јавна предузећа, трговински ланци, па и сами потрошачи имали позитиван осећај да раде нешто корисно. Штедња кусуром је такође добра иницијатива која постоји у другим земљама. Америчка национална банка омогућава потрошачима да се пријаве на услугу "Задржи кусур". На тај начин они кусуре од неколико центи стављају на посебан штедни рачун, па просечан потрошач у Америци на крају године оствари добит од скоро 200 долара.

Потрошач је и овде и у читавом свету највећи инвеститор, а најслабији учесник на тржишту. У Србији, ово прво нико не цени, а ово друго сви злоупотребљавају, па и када је у питању истицање цена у непостојећем апоену.


 

« назад

Удружења потрошача: