Вести

Потрошачи у срцу европске потрошачке политике

 

 

 Поводом првог чланка у вестима из Европске Уније на нашем веб опрталу, Кристина Рифа, професор Брунел универзитета у Лондону,  укратко објашњава историју и правац кретанја права потрошача у Европској Унији.

 

 

 

 

 

Од оснивања Европске Уније 1957. године, много је тога урађено да се ојачају права потрошача. Направљен је споразум о начину заштите права потрошача чиме је осигурано да њихово здравље, сигурност и економски интереси буду заштићени. Споразум такође утврђује и осигурава њихово право на информације и обавештавање и омогућава да се права потрошача узму у обзир и приликом одређивања и примене других закона и активности Европске Уније.

 

 

 

Данас, имамо преко 500 милиона потрошача у 28 земаља ЕУ. Њихови потрошачки рачуни чине 56% бруто домаћих производа Европске Уније, што их чини значајним покретачем у оквиру европске економије. Према речима Вивиане Рединг, потпредседнице Комисије ЕУ и Комесара за права ЕУ “потрошачи морају бити у самом центру политике ЕУ, исто онолико колико је то бизнис. Нама су потребни потрошачи од поверења, да бисмо прокрчили пут кроз европску економију”.

Као резултат ове изјаве, потрошачи су постали централни део визије будућности ЕУ. Последњи додатак политике о заштити потрошача има за циљ да повећа поверење тако што ће повећати безбедност потрошача, омогућити бољу обавештеност, повећавајући његову примену и осигуравајући  обештећења и укључивање потрошачких права и политике у промене унутар друштва и економије.

 

Политика и закони о правима потрошача

 

 Европска Комисија је задужена да унапреди нове законске оквире унутар свих области које потпадају под надлежност ЕУ и да политички подстицај претвори у применљива решења за европске грађане. Комисија има аутономну и наменску јединицу  под називом ДГ САНKО која се брине о заштити и правима потрошача и задужена је да се побрине да потрошачи буду обезбеђени.

Када је препозната потреба за законима, Комисија је изнела предлоге које су размотрили стручњаци, политичари и акционари у оквиру заједничких консултација. Остало је затим на Парламенту и Савету да донесу одлуку и усвоје законе. Једном кад је то завршено све земље чланице су мале и обавезу да примене та права на националном нивоу. Са ове тачке гледишта, ова права могу бити примењена у било којој земљи у којој потрошачи пребивају. ЕУ може применити санкције на земље чланице које не испоштују своје обавезе.

 

 

 Права у пракси

 

 Потрошачи у оквиру ЕУ могу користити своја пуна права која нпр укључују:

  •  Забрану непоштеног принципа рекламирања у свим областима
  • Право на безбедност, које укључује основну безбедност производа, као и засебну иницијативу у областима као што су играчке, возила, храна и козметика итд.
  • Заштиту од употребе неадекватних термина у оквиру уговора који се склапају са потрошачима
  •  Заштиту приликом куповине “из фотеље” и оне која се обавља  у домовима потрошача, што укључује и право раскида уговора (обично у временском оквиру од 7 дана)
  •  Право на поправку или рефундацију за робу са оштећењем.
  • Заштита потрошача који склапају уговоре о кредитима и употреби осталих финансијских понуда (укључујући и инвестиције и пензије)
  • Заштита потрошача који користе средства плаћања попут кредитних и дебитних картица
  • Заштита потрошача током одмора. Ово укључује и заштиту права потрошаћа у авио- транспорту или приликом резервисања путних аранжмана и тајм-шеринг уговора као и услуга роминга за телеком оператере.

 

Примена заштите права потрошача обично функционише путем мешавине јавне и привате примене, због проблема који настају јер потрошачи нису увек добро упознати са санкцијама које држава може да спроведе.

 

Потрошачи унутар ЕУ имају право да остваре своја права и одговарајуће механизме обештећења, без чега би њихова економска права остала илузорна. Када потрошачи узму ствари у своје руке, најразвијеније државе чланице ЕУ обично имају јака потрошачка удружења која делују као и велики број недржавних удружења која стоје потрошачима на располагању. Потрошачи би морали да имају на располагању механизме за обештећивање као што су судови за мање жалбе или приступ Алтернативним жалбеним јединицама са циљем да добију обештећење због било каквог кршења уговора, недостатка које има неки производ или пропуста у услугама нпр. Алтернативне жалбене јединице су посебно погодне да би помогле потрошачима да брже добију одштету на много ефикаснији начин него што би то постигли на судовима. Удружење потрошача такође игра значајну улогу, повећавајући опрезност, помажући и саветујући потрошаче уколико дође до неспоразума, али такође и делујући у име потрошача, када дође до неправилности у уговорима или у оквиру заједничког деловања.

 

Примена закона је такође битна у оквиру заштите права потрошача. Заиста, када је у питању ризична роба или нелегална трговина превенција је боља него лек. Ово захтева залагање националних органа да спрече да небезбедни производи уопште и доспеју на тржиште, те да се нелегални трговци избаце са тржишта. Ови органи су у могућности да блико срађују са бројним органима који могу да делују и преко границе. Једна од битних области сарадње јесте и коришћење РАПЕX система који омогућава националним органима да уклоне опасне производе и упозоре остале земље чланице на њихово постојање. Ова брза размена информација о опасним производима обезбеђује ефикасније отклањање небезбедних производа широм територија земаља чланица.

 

Будућност европских и српских потрошача

 

У наредном период ЕУ ће у центар ставити појачавање безбедности потрошача путем унапређивања законских оквира као и путем средстава за надгледање тржишта. Ове области заиста захтевају јак надзор и повећан капацитет да би осигурали да само безбедна роба дође до потрошача из ЕУ. Друга област у оквиру које је неопходно интервенисати је област сазнања. Тржишта постају све сложенија и веома је битно да се потрошачима обезбеде права средства и информације да би разумели уговоре које склапају. Ово укључује и деловање везано за информације о реланим трошковима кредитирања или коришћења платних средстава, као и потпуне обавештености о томе где се може уложити жалба уколико било шта крене како не треба. У овим областима улога коју ће одиграти удружења потрошача ће бити кључна. У светлу неких недавних догађаја који указују да се штета коју сносе европски потрошачи због проблема које притужбе доносе процењује на 0.4%  ЕУ ГДП, ЕУ се побринула да побољша механизме за примену права и да обезбеди обештећења. Ово ће укључити и рад на томе да се побољшају мреже примене права потрошача ид а се осигура боља сарадња између националних органа власти. На крају крајева, ЕУ ће наставити да усклађује своје законе са променама ид а се брине дас у потрошачи заштићени у оквиру свакодневних активности. Ово подразумева и деловање да се повећају права потрошача који купују материјалне ствари као и заштиту најрањивијих потрошача унутар нашег друштва.

 

Израду нацрта подржава пројекат о Јачању права потрошача у Србији (хттп://запотросаце.рс/), који води професор Тијери Булгоњи са својим тимом. Од 2011. године тим сарађује са Одсеком за заштиту потрошача Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација  Републике Србије, са циљем да се српски закони ускладе са законима Европске Уније и њиховим захтевима, као и да се побољшају права потрошача у Србији. У јануару 2014. године Србија ће отпочети преговоре о будућем уласку у ЕУ. У наредним недељама, у овој колумни ће бити истаклнута многа од економских права гарантована потрошачима у ЕУ, као и друга питања од значаја за ову област.

 

« назад