Вести

Канада да дозволи колективне тужбе

У једној од три дуго очекиване пресуде, Врховни суд Канаде је одлучио да посредни купци имају право - у складу са Законом о заштити конкуренције - да уложе тужбу за одштету насталу по индивидуалне и колективне интересе потрошача.

Неколико посматрача суђења су изразили уверење да ће суд одлучити да потрошачи који су посредно купили робу од произвођача, имају право да остваре накнаду за повећање цене која је настала као последица  нелојалне конкуренције . Свој став су засновали на основу начина на који су судије постављале питања и давале своје мишљење на усменој расправи која се одржала прошле године.

Суд је разматрао три одвојене тужбе које су за основу имале посредну куповину: „Pro-Sys“ против  „Microsoft“, „Sun-Rype“ против „ADM“ и  „Infineon“ против „Option consommateurs“ . Сва три спора су стављена на чекање док се не добије судска одлука.  

Посматраче је изненадило то што је суд донео три засебна мишљења, као и недостатак упутстава нижим судовима о начинима утврђивања веродостојности и степена штете која је настала по интересе посредних потрошача.

У случају „Pro Sys“ суд је одлучио да посредни купци имају право да покрећу поступак за заштиту колективних интереса потрошача. У случају „Sun-Rype“ , наведено је да за групу која се састоји од посредних и непосредних порошача „нема разлога да се одбије покретање поступка“.

Преставник Бироа за заштиту конкуренције је изјавио: „Иако су ове тужбе поднете независно од судских поступака које је покренуо Биро, сматрамо да је ово још један корак напред у циљу не само заштите колективних интереса потрошача, већ и у циљу заштите јавног интереса“. 
У случају „Infineon” , донесена је пресуда да су судови у Квебеку надлежни да прихвате колективну тужбу, на основу штете које су оштећени претрпели, чак иако је радња која је проузроковала штету настала на неком другом месту.

Маделен Рено, партнер у фирми „McCarthy Tétrault” и саветник тужене фирме у случају  „Infineon”, је изјавила да је суд разјаснио све претходне недоумице и „нажалост спустио стандарде за прихватање колективних тужби“.

Адам Фанаки, партнер у фирми „Davies Ward Phillips & Vineberg”, каже да одлука подрива значај доказних питања у тужбама везаним за посредну куповину, која се односе на доказивање да је потрошач претрпео штету, као и степен саме штете. Ако је произвођач повећао цену, можда је велепродаја амортизовала ово повећање, па се цена за крајњег купца није променила. Фанаки је прокоментарисао да: „Тиме што је прихватио тужбе посредних купаца, Врховни суд је изразио свој став да су првостепени судови способни да, на адекватан начин, решавају жалбе које се тешко доказују, као и компликована економска питања“.

У своју одбрану фирма „Microsoft” је навела случај државе Илиноис против компаније „Illinois Brick“, где је пресуђено да се тужбе које поднесе поредни купац не прихватају, зато што може доћи до покретања више тужби за накнаду исте штете, где би произвођач био одговоран на сваком нивоу продаје у дистрибутивном ланцу. Посредни купци у САД-у  могу уложити тужбу само у складу са антимонополским законима савезне државе, али се овакав приступ не би могао користити у Канади, јер њене покрајине немају статуте који се односе на заштиту конкуренције.
У случају „Pro-Sys“, суд се детаљно бави спором против компаније „Illinois Brick“, одлучује да првостепени судови  имају одговарајуће механизме да спрече дуплирање тужби и доводи у питање пресуду у случају у САД-у : “укидање ове могућности на државном нивоу као и извештај (Комисије за модернизацију заштите конкуренције)  који се шаље Конгресу и  који препоручује повратак на претходно стање, потврђује да је оправданост ове судске пресуде доведена у питање“.

Рено је истакла да је ризик од дуплирања исте тужбе „још већи на међународном нивоу“ , ако на пример „Microsoft“ своју робу продаје дистрибутеру у САД-у, који је затим продаје потрошачу у Канади. Непосредни потрошачи у једној земљи могу тужити и добити накнаду, пре него што потрошач у другој земљи поднесе колективну тужбу.

Фанаки је изразио наду да ће Врховни суд боље дефинисати улогу контролора коју првостепени судови имају при одлучивању која тужба се класификује као колективна тужба. Он је објаснио да: „Судови не би требали да „узмимају здраво за готово“ тврдњу тужилаца да ће доставити веродостојну документацију која потврђује да су интереси посредних купаца угрожени. Видећемо како ће нижи судови класификовати и верификовати колективне тужбе у складу са одлуком Врховног суда, и надам  се да ће управо ова одлука подстаћи судове да примењују строжије критеријуме при проверавању  начина скупљања и веродостојности доказа везаних за колективне тужбе.“

(Извор: Global Competition Review, 31. октобар 2013.)

« назад